A obje sestre su cijeli dan kući, isto kao i bratova žena, a i baka. Na kraju je moja sestra vozila 250km i došla po djecu. Plakala sam ujedno i od sreće i tuge i boli. Dužnik sam joj. A suprug kada se vratio pozvao sestre, brata i roditelje “na roštilj”, a kad su došli, posjeo ih za stol i rekao: “svi mi istog trena vratite do zadnjeg centa novac koji dugujete.
” A duguju nam zajedno 5500€. Koji je to muk nastao. Ako im mi nismo pomogli, ne znam tko je. A kada nama nešto treba..eeh…