23:14:00
U Baljvinama ne znaju šta znači “zavadi pa vladaj”, a iako deluje kao priča o “iza sedam mora i iza sedam gora”, ovo je priča o bosanskohercegovačkom selu koje ne bi trebalo skidati sa naslovnih
Malo mesto nadomak Mrkonjić Grada je možda i jedinstveno na svetu. Među meštanima bošnjačke i srpske etničke pripadnosti nikada nije zabeleženi niti jedan sudski spor, incident, a o ratnim dejstvima tokom II svetskog rata ili onog minulog pre 21. godinu da ni ne govorimo.
Meštani Baljvina su smešteni između Jajca i Mrkonjić Grada, dakle dva istorijska grada. Uprkos ratovima i ratnoj propagandi – intenzitet života među njima se nikada nije menjao.
Selo je geografski podeljeno na Donje Baljvine i Gornje Baljvine. Etnički Srbi su smešteni u Donjim, a etnički Bošnjaci u Donjim Baljvinama.
– Ja razumem, može biti mržnje, možda, ali ako smo ljudi mi svi i idemo da nam je bolje, ali ići ugnjetaviti nekoga, to ne mogu razumeti. I to svoj čovek. Tako nisi musliman ako možeš zaspati a znaš da ti komšija nema šta jesti, nisi čovek. Sa njim moraš podeliti – izjavio je jednom Šefko Čaušević, nezvanični lider Bošnjaka.
Miroslav Tešanović iz Gornjih Baljivna je u jednoj rečenici rekao sve.
– Kad su ljudi pametni i misle dobro, onda nema prekora ili nešto da ti mene mrziš i ja tebe. Gde mrze jedan drugoga, tu nema života. Mi smo za vreme onog rata, ja njega pamtim, ja sam imao 15 godina, sad mi je osamedest peta…
Ovo selo mora i treba poslužiti kao primjer drugima.
– Mi u BiH trebamo da smo najprvi, do nebesa kako se kaže. Jerbo to nema sad. Da ja tebe mrzim, a ti mene – ušao đavo u narod – kazao je Tešanović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ne kriju meštani da su Bošnjaci od devdedestih bili u goroj situaciji, jer se nisu mogli kretati. Meštani i Gornjih i Donjih Baljvina se nerado sećaju toga – iako ovde nikada niti jedan metak nije proleteo.
Srbi su pomagali Bošnjacima, jer kako kažu “tada je svaka budala nosala pušku”. Oni znaju da rat nikada nikome nije doneo ništa dobro, samo loše i da uvek neko nekoga treba pomagati i spasiti u kriznim momentima.
Ovo selo je sačuvano i u II svetskom ratu, i to kako kažu samo “mozgom naroda”, jer u najtežim vremenima su imali mudrih ljudi na pretek.
– Možda nemamo žive vode, pa smo malo drugačiji od ostalih, pa smo malo pametniji, da tako kažem, od drugih – kazao je za RSE Marko Vučinović koji u Baljvine odlazi vikendom.
U Baljvinama je četvrtak neradni dan, jer nemaju prirodni izvor vode – te se tako nadaju da će obezbediti pitku. Oni od davnina veruju da ne valja raditi četvrtkom.
Upravo zbog njihovog načina života – jedinog ispravnog – neki smatraju da vlasti ne žele osposobiti ovo mesto za “normalan” život. Putevi su loši, vodu smo već pomenuli, a Šefko je za RSE kazao da “nikome nije stalo da Srbin i musliman sarađuju”.
Po popisu 1991. godine Baljvine su imale 1.140 stanovnika. Nalazi se ispod planine Čemernice, iznad kanjona Vrbasa na visini od 543 metra. Udaljeno je 15 kilometara od Mrkonjić Grada. Ovo mesto je i dom nacionalnim spomenikom BiH, jer je u zaoseoku Kocelji pronađen stećak iz perioda 14. veka u maju 2003. godine.
U Baljvinama ne znaju šta znači “zavadi pa vladaj”, a iako djeluje kao priča o “iza sedam mora i iza sedam gora”, ovo je priča o bosanskohercegovačkom selu koje ne bi trebalo skidati sa naslovnih stranica. U 21. veku.
Najstariji stanovnici se sećaju vremena kada su džamija i crkva paralelno obnavljane. U Baljvinama je uvek bilo samo važno da si čovek. Ništa izuzev toga
Pronašli smo i svjdočanstvo Šabana Habibovića, koji je stajao oči u oči sa Momirom Talićem, generalnom Vojske RS. Talić je sazvao sastanak sa Bošnjacima iz Baljvina.
Deo teksta vam prenosimo sa IWPR.net:
– Uveravam Vas da mi možemo da nastavimo da živimo sa našim srpskim susedima.
– Kad je tako, da li biste se usudili da sada prođete srpskim delom sela? – uzvratio mu je Talić pitanjem.
– Proći ću celim selom ako treba – ja se nikog ne plašim – saopštio je Habibović, i potom se okrenuo i otišao pravo u pomenuti deo.
A kada je zastao ispred jedne srpske kuće i po imenu pozvao njenog vlasnika, komšija nije počeo da puca, niti da ga vređa – što je očekivao Talić. Umesto toga, on je pogledao kroz prozor i rekao:
– Šabane, šta se dešava? Treba li ti pomoć? Čekaj me, dolazim, samo da se obučem!
Nakon što je bio očevidac tog prijateljskog razgovora, Talić je – verovatno gnevan na stanovnike Baljvina koji nisu željeli da ratuju jedni protiv drugih – uzviknuo: „Niti ste vi muslimani pravi muslimani, nisti ste vi Srbi pravi Srbi – vi ste neki vrlo čudan narod!“
